Sećate li se onog vica kad je Mujo svakog jutra budio komšije s susednog brda: “Eeej, komšijaaaaa, aj' na kafu!“ Komšije su ludele danima i na kraju su skupile kintu solidarno i kupile Muji telefonski priključak. Nedelja, sedam ujutru, sav radni narod još spava, kad se začu dernjava: “Komšijaaa, budi kod telefona, sad ću te zvati da dodješ na kafu!“
I sad se vi možda smejete i mislite da je sva ova tehnokratija što nam je zasela na grbaču raznim tehnološkim inovacijama rešila problem? Jok, rešila ga je donekle. Daću vam nekoliko primera:
Primer br. 1
Usred centra Novog Sada jedan nauljeni primerak, s obaveznom kajlom od pola kile, koji kao da je ostao zaglavljen u devedesetima, urla u telefon:
- Ma, šta ja imam s tim?! Ćeraj mecu, men' džip treba, ženska glavo! Da, idem sutra za Beč kod Milanke i nosim joj onu slaninu i krvav'ce pa nek' ona peče ako nisu dovoljno suve! Šta ne sme,
pa je l' to Evropska Unija ili Mijanmar?! Jebe mi se za Pandorf, imam ja posla! Šta kakav pos'o, biznis, bona, biznis! Jaooo, seljanko, majci ću da te vratim, ti si mene našla da ispituješ?! Ma kakve kartice, uzmi eura, evo dodji odmah i daću ti ih ja, crkla dabogda!
I žena se stvorila za dvadeset sekundi. Mađija! Moreee, nije mađija nego je sedela u bašti kafića tačno preko puta, evo ne pomerila se ako lažem!
Primer br. 2
Mladi par sedi u romantičnom kafeu, bašta obasjana prvim prolećnim suncem, na stolu dve ceđene narandže, netaknute. Ma jok, ništa im ne fali, nego je malo zeznuto da četujete telefonom i još i da pijete, nije svako rođen za taj multitasking ili kako se to već kaže. Prošlo je jedno pola sata, reč nisu progovorili ali su se par puta nasmešili jedno drugom, onako, preko stola, a možda i preko telefona, tako je delovalo. Klasičan zaljubljeni par u romantičnom izlasku, sve vrišti od osećanja. Posebno kad je ona odjednom besno ustala, odgurnula onu stolicu i rekla:
- „Kretenčino, nemoj više da si mi je javio, brišem ti broj i Vajber i neću više da te vidim u životu!“
Ode devojka kao da je sto đavola gone, a on ostade sam na četu i sto posto je posle pičio samo one tužne smajlije. Skajp nije pominjala, to me je utešilo. Možda ga još voli! Pa još ako ga nije ni s Fejsa brisala, to je siguran znak da je u pitanju samo trenutna neka nervoza i privremeno nezadovoljstvo na ličnom planu.
Primer br. 3
Odem ja u jednu sportsku prodavnicu koja stalno ima neke silne popuste da obnovim kopita. Ko pita, ne skita, zavapim ja s ulaza:
- „Molim vas, jesu li prodate one ljubičaste koje sam gledala pre nedelju dana?“
A one još tu, blistaju na polici i kao da mi namiguju. Ponešena emociOm, odnela sam ih na kasu, preračunala onaj popust u glavi i čekam da se neko smiluje da mi naplati. Priđe neka devojka brzim korakom prosečne kornjače s Galapagosa i izražajnom mimikom kao Koštunica i izbaci onu cifru koju sam i rekla. I ja tu taman da počnem da čestitam sebi što sam jeftino prošla a i što razbijam osnovne računske radnje kad ona zatraži broj mog mobilnog telefona. Zinuh. Taman da kažem kako sam počastvovana ali je problem što sam ja izrazito heteroseksualna kad objasni ona nezainteresovano da ako želim te patike ima da joj prvo dam broj pa da mi ona verifikuje. Šta ću, kud ću, dadoh joj prokleti broj gunđajući poluglasno.
Stiže meni poruka s nekom šifrom, ja izdiktirah tu šifru, ona izvrši valjda tu verifikaciju, pa onda ponovo dobih poruku da je sve pod kontrolU. Zahvališe se ljubazno u toj poruci i dadoše još neki broj da se odjavim ako ne želim da me više gnjave. Odjavih se istog trenutka i evo, posle 3 meseca, meni još uvek stižu reklamni SMS-ovi, objave o novim popustima i razni spamovi.
I kako onda da ne žalim za onim lepim vremenima kad sva ta skalamerija nije postojala?
Kad ti se pije kafa s nekim, opušteno obuješ patike i kreneš u šetnju od tačke A do tačke B. Često poljubiš vrata i ona poljube tebe ali se mnogo ne nerviraš. Sad podivljam kad se neko ne javi na drugo zvono, majke mi, patologija čista. A i ljubavi su nekako bile stabilnije, što ne treba da čudi, jer pre nego se posvađate vi ste svesni da bar do sutra nećete imati kontakt. I onda celu noć provedete s glavom u jastucima i očima punim suza i kad to malo izbacite iz sebe shvatite da vi njega u stvari volite i da ste zaboravili zašto ste se u stvari sporečkali. Ne čudi i da je stopa ubistava bila daleko manja jer, ili vas je mrzelo da šipčite preko pola grada a velika je verovatnoća da dotična osoba nije u prirodnom staništu trenutno, ili ste ipak krenuli ali se usput ohladila vaša usijana glava a i glava onog koji vam je takvu ružnu emociju izazvao. Na kraju, čak i ako ga nađete, sve se završi kafom.
Kad smo kod kafe, opala mi je krv u kofeinu i moram hitno da popijem jednu da ne padnem kao sistem. Sad ću da cimam jednu drugaricu i ako me ponovo odjebe ima da isključim notifikacije od nje na FejZu pa će da sanja kad ću ponovo da joj lajkujem nešto!
Нема коментара:
Постави коментар