Januar, visok datum, a najavili su vam se gosti iz inostranstva. Dođu oni tako svake godine po jednom, al' uvek u nevreme. I uvek u januaru, najdužem mesecu u godini, kad ste spucali sve rezerve koje ste imali (i one koje niste, a ne znate odakle vam) na razne proslave. Božići, novogodišnji praznici, slave, rođendani, svadbe, čudamuda. Više niste kreditno sposobni i sanjate kako dolaze i plene vam nameštaj, odvode vam decu a vi se kao u filmovima besite za luster u kupatilu i visite tu ko džigerica, dok vas posle par nedelja ne pronađe poštar koji nosi opomenu za struju. Ali, njih boli uvo za vaše probleme i finansijsku krizu, oni vam se uvale sa sve decom i užom rodbinom i ne znaju da odu.
Svaki prosečan Srbin s prosečnom platom koju ne dobija jer je firma pod stečajem i s nezaposlenom ženom i još nezaposlenijom decom ovo doživljava kao atak, ne samo na džepove nego i na živce. Treba ostati normalan dok slušate beskrajne priče o tome kako je njima tamo u tuđini teško, kako ih bije nostalgija i kako im oči ispadnu dok pošteno zarade tih par hiljada eura mesečno. Dođe vam da prodate onaj polovan kompjuter koji koristi cela vaša porodica dok vam ne iseku Internet pred kraj meseca i da za te pare kupite njihovoj deci bombone. Jbg, toliko vredi ta krntija.
Elem, ovo pisanije je potaknuto anketom koju sam sprovela među brojnim prijateljima i počela su da iskrsavaju eventualna rešenja.
Dakle, ako i pored toga što ste slagali da upravo krečite stan ili ste u sred selidbe oni ostanu postojani kano klisurine i ipak najave dolazak, pokušajte s boginjama, velikim kašljem, kugom, sidom i kolerom. Ako ni to ne pomogne, postoji par trikova kojima ćete verovatno skratiti njihov boravak u domovini, odnosno u vašem stanu i tako eventualno platiti bar prvu ratu za struju.
Pored vrata mora da stoji lovačka puška, bejzbol palica, mitraljez, set noževa ili bilo kakvo oružje. Ne držite vi to tamo za ukras, da se zna, to je neophodna zaštita od provalnika koji svako malo upadaju, pljačkaju i ubijaju. Eventualno ispalite jedan rafal od sreće što su vas se setili i ukazali vam čast svojom posetom. Dakle, noćni izlasci po kafanama i splavovima otpadaju jer treba čuvati i sačuvati prirodno stanište i glavu na ramenima. Danju je najbolje ići u razgledanje grada, manje je opasno a i štedi se na struji i grejanju. Tu ih upoznajte s lepotama gradskog prevoza, najbolje u špicevima,svratite na groblje da im pokažete kako je lepo uređeno i ko je sve umro od raka izazvanog bombardovanjem nezasićenim uranijumom, a ko od gladi.
Šta god da kuvate, neka to nikako ne bude ništa od kiselog kupusa kojeg su se toliko zaželeli. Zaboravite na podvarke, sarme, pasulj ne kuvajte ni u ludilu, nego udrite po kineskoj hrani i picama vikendom, ostalim danima zna se: 'leba i masti. Jeste da utiče na holesterol, ali jedno parče može da vas drži na nogama i do večere. Krizna vremena diktiraju krizni Meni. Ako su doneli onih sto grama kafe što uvek donesu na poklon jer je, eto, u Njemačkoj euro veći nego u Srbiji i teže ga je zaraditi, kuvajte dok ima kafe i dok vam ne iseku struju. Posle toga udrite po čaju od oleandera.
Svoju decu pošaljite babama jer nemate čime da ih hranite do februara. Kad stigne plata konačno ćete moći da se vratite normalnom gastronomskom životu (hleba i pekmeza, hleba i margarina, hleba i jezika).
Upalite TV i dotucite ih našim političkim temama, strašnim nesrećama i epidemijama koje trenutno vladaju i koje nas tek čekaju iza ugla. U sebi se zahvalite Nadi Macuri, Olji Bećković i Miri Adanji –Polak koje su veoma moćno oružje, čak moćnije od supe iz kesice koju ste im danas uvalili za ručak.
Pričajte o inflaciji, mobilizaciji, nedozvoljenim supstancama koje valjate da biste prehranili porodicu i strahu od policije koja vam svakog časa može upasti u stan i sve vas pohapsiti. Motajte duvan s pijace, efikasnije je od suzavca.
Ako ništa od gorenavedenih akcija ne pomogne, ostaje vam stara, hiljadu puta oprobana varijanta koja ne može da omane:
Svaki prosečan Srbin s prosečnom platom koju ne dobija jer je firma pod stečajem i s nezaposlenom ženom i još nezaposlenijom decom ovo doživljava kao atak, ne samo na džepove nego i na živce. Treba ostati normalan dok slušate beskrajne priče o tome kako je njima tamo u tuđini teško, kako ih bije nostalgija i kako im oči ispadnu dok pošteno zarade tih par hiljada eura mesečno. Dođe vam da prodate onaj polovan kompjuter koji koristi cela vaša porodica dok vam ne iseku Internet pred kraj meseca i da za te pare kupite njihovoj deci bombone. Jbg, toliko vredi ta krntija.
Elem, ovo pisanije je potaknuto anketom koju sam sprovela među brojnim prijateljima i počela su da iskrsavaju eventualna rešenja.
Dakle, ako i pored toga što ste slagali da upravo krečite stan ili ste u sred selidbe oni ostanu postojani kano klisurine i ipak najave dolazak, pokušajte s boginjama, velikim kašljem, kugom, sidom i kolerom. Ako ni to ne pomogne, postoji par trikova kojima ćete verovatno skratiti njihov boravak u domovini, odnosno u vašem stanu i tako eventualno platiti bar prvu ratu za struju.
Pored vrata mora da stoji lovačka puška, bejzbol palica, mitraljez, set noževa ili bilo kakvo oružje. Ne držite vi to tamo za ukras, da se zna, to je neophodna zaštita od provalnika koji svako malo upadaju, pljačkaju i ubijaju. Eventualno ispalite jedan rafal od sreće što su vas se setili i ukazali vam čast svojom posetom. Dakle, noćni izlasci po kafanama i splavovima otpadaju jer treba čuvati i sačuvati prirodno stanište i glavu na ramenima. Danju je najbolje ići u razgledanje grada, manje je opasno a i štedi se na struji i grejanju. Tu ih upoznajte s lepotama gradskog prevoza, najbolje u špicevima,svratite na groblje da im pokažete kako je lepo uređeno i ko je sve umro od raka izazvanog bombardovanjem nezasićenim uranijumom, a ko od gladi.
Šta god da kuvate, neka to nikako ne bude ništa od kiselog kupusa kojeg su se toliko zaželeli. Zaboravite na podvarke, sarme, pasulj ne kuvajte ni u ludilu, nego udrite po kineskoj hrani i picama vikendom, ostalim danima zna se: 'leba i masti. Jeste da utiče na holesterol, ali jedno parče može da vas drži na nogama i do večere. Krizna vremena diktiraju krizni Meni. Ako su doneli onih sto grama kafe što uvek donesu na poklon jer je, eto, u Njemačkoj euro veći nego u Srbiji i teže ga je zaraditi, kuvajte dok ima kafe i dok vam ne iseku struju. Posle toga udrite po čaju od oleandera.
Svoju decu pošaljite babama jer nemate čime da ih hranite do februara. Kad stigne plata konačno ćete moći da se vratite normalnom gastronomskom životu (hleba i pekmeza, hleba i margarina, hleba i jezika).
Upalite TV i dotucite ih našim političkim temama, strašnim nesrećama i epidemijama koje trenutno vladaju i koje nas tek čekaju iza ugla. U sebi se zahvalite Nadi Macuri, Olji Bećković i Miri Adanji –Polak koje su veoma moćno oružje, čak moćnije od supe iz kesice koju ste im danas uvalili za ručak.
Pričajte o inflaciji, mobilizaciji, nedozvoljenim supstancama koje valjate da biste prehranili porodicu i strahu od policije koja vam svakog časa može upasti u stan i sve vas pohapsiti. Motajte duvan s pijace, efikasnije je od suzavca.
Ako ništa od gorenavedenih akcija ne pomogne, ostaje vam stara, hiljadu puta oprobana varijanta koja ne može da omane:
- Tražite da vam pozajme novac
- Najavite porodičnu posetu njima u februaru
Нема коментара:
Постави коментар